Tehničke karakteristike

Otvaranjem serijske proizvodnje šinobusa za JŽ, fabrika “Goša” se afirmisala kao jedini jugoslovenski proizvođač ovog sredstva.

Šinobusi se proizvode po dokumentaciji poznate nemačke firme WAGONFABRIK UERDINGEN, a u znatnoj meri su prilagođeni uslovima jugoslovenskog saobraćaja.

S proizvodnjom šinobusa fabrika je otpočela 1956. godine. Za ovo relativno kratko vreme, proizvedeno je i isporučeno ukupno 75 garnitura šinobusa. Međutim, samo za 1961. godinu izrađeno je narednih 75 garnitura. Koliki je to doprinos jugoslovenskom saobraćaju ilustrovaće ovaj podatak: 150 garnitura šinobusa raspolaže sa ukupno 18.450 mesta za sedenje i 11.400 mesta za stajanje (dakle, ukupno 29.850 mesta), što znači da će početkom 1962. godine, vozni park Jugoslovenskih železnica biti u šinobusima koje je proizvela samo fabrika “Goša”.

U toku redovne proizvodnje, pored kvaliteta izrade, osnovna težnja fabrike usmerena je na osamostaljenje domaće proizvodnje od uvoza, na čemu su, u relativno kratkom periodu, postignuti vidni rezultati.

Što se tiče ekonomičnosti šinobusa kao vozila i njegovih prednosti u odnosu na putnički vagon savremene proizvodnje, dovoljno je navesti poređenje vrednosti vozila izražene po jednom sedištu, pa da se dobije veoma značajan podatak za analiziranje. Prema ovom poređenju, cena šinobusa po jednom sedištu je za oko 30% niža od sedišta putničkog vagona.

Šinobusi su namenjeni za prigradski saobraćaj, naročito u industrijski razvijenim područjima, ali se koriste i na dužim relacijama, u kom slučaju prikolica ima odeljak za smeštaj prtljaga.

Garnitura šinobusa sastoji se od motornih kola i prikolice, čije su gabaritne mere iste.

Donje postolje i kostur čela i stranica izgrađeni su od čeličnih presovanih profila međusobno spojenih zavarivanjem. Kostur krova, njegova oplata i oplata stranica izgrađeni su od legura aluminijuma.

Aluminijumska oplata stranica, čela i krova spojena je s kosturom kola aluminijumskim zakivcima.

Pod je izrađen od talasastog čeličnog lima debljine 1,5 mm i prekriven drvenim podnicima i podolitom.

Sanduk predstavlja zasebnu celinu koja se preko vazdušnih ili spiralnih gibnjeva oslanja na postolje. Postolje je izrađeno od valjanih profila ramne konstrukcije, a preko lisnatih gibnjeva i kućišta valjkastih ležišta oslanja se na kolske slogove. Na ramu postolja montirani su motor i prenosni elementi s opremom kočnice, grejanja i hladnjaka.

Termička i zvučna izolacija kolskog sanduka izvedena je u podu zrnastom plutom i plutom u tablama, dok je izolacija kostura izvedena pomoću staklene vune opšivene polivinilom.

Unutrašnja oplata je od šper-ploča, presvučenih do donje ivice prozora polivinilom, a plafon je obojen belom bojom.

Svaka kola imaju poseban toalet odeljak.

Spoljna ulazna vrata su trokrilna, izrađena od aluminijumskih profila i lima. Prozori od sigurnosnog stakla su dvodelni, s mogućnošću otvaranja gornje polovine. Ventilacija je izvedena kroz otvore smeštene na krovu vozila, s mogućnošću regulisanja provetravanja, a ventiliranje se postiže i otvaranjem gornje polovine prozora.

Grejanje u motornim kolima vrši se s pet nezavisnih grejača, od kojih su tri smeštena ispod sedišta za grejanje kola, a dva na čelima motornih kola za zagrevanje stakla ispred vozača i vozačkog mesta. Svi grejači koriste toplotu izlazne vode iz motora.

Grejanje u prikolici izvedeno je pomoću dva nezavisna grejača, ubacivanjem toplog vazduha (tip “Webasto” 2 X 9.500 Kcal).

Vozilo dobija pogon od pretkomornog dizel-motora od 150 KS, postavljenog na ram postolja, ispod poda sanduka motornih kola. Pogon se dalje prenosi preko hidraulične spojnice, menjača s elektromagnetskim spojnicama, kardanskih osovina i zupčastog menjača smera vožnje, na kolske slogove.

Menjač ima šest brzina, s dva prazna hoda pri kojima je ukopčana pumpa za podmazivanje menjača.

Na osovini je ugrađen zupčani prenos koji omogućava promenu smera vožnje samo pri stajanju vozila. U kretanju se ova promena ne može vršiti, što se obezbeđuje sigurnosnim uređajem. Ovaj sistem obezbeđenja dosledno je sproveden i kod svih uređaja daljinske komande.

U sistemu vazdušne kočnice ugrađen je sigurnosni električni uređaj koji aktivira kočnicu u slučaju da vozač ne drži pritisnut kontakt na ručici komande gasa motora.

Vozila su opremljena vazdušnom kočnicom sistema “Knorr”. Delovanje kočnice prenosi se na osovine preko diskova – pločasta kočnica, a dvocevni sistem obezbeđuje njenu neiscrpnost.

Kvačila su automatska za silu od 65 t a podešena su, kao i kočnica, da se mogu priključiti kompozicijama ostalih vozova, radi otpreme u depo u slučaju kvara.

Garnitura šinobusa je snabdevena sopstvenim uređajem za električno osvetljenje pomoću dva elektro-generatora po 700 W i tri grupe olovnih akumulatorskih baterija, jednosmerne struje od 12 volti.

Šinobusi izvedeni s daljinskom komandom mogu se spojiti u kompoziciju od 4 garniture, a komanduje se motorima i celim sistemom za regulisanje vuče i kočenja s jednog komandnog mesta. Ovo omogućuju ugrađeni releji i elektromagnetski ventili s termostatskim elementima koji obezbeđuju automatsko isključivanje rada motora i upozoravaju vozača onemogućavanjem dalje vožnje do otklanjanja kvara.

Izrada šinobusa odgovara propisima UIC.

S obzirom na niz pozitivnih svojstava uočenih u toku proizvodnje i eksploatacije šinobusa, opravdano je ogromno interesovanje kupaca za ovu vrstu proizvoda, kako u zemlji tako i u inostranstvu.

Fabrika “Goša” je uspela da razradi detaljan tehnološki proces proizvodnje šinobusa, a izradu osvoji i uskladi u duhu najsavremenijih proizvodnih metoda. Ovo je dobrim delom doprinelo izvanrednom kvalitetu “Gošinih” šinobusa,

U daljem nastojanju fabrike da ovo vozilo usavrši, pored već ugrađene elektromagnetske šinske kočnice i daljinske komande, počela je ugradnja vazdušnih gibnjeva umesto spiralnih, čime će se udobnost putovanja znatno poboljšati.

~ Članak iz GOŠINOG kataloga (1961)